Američke banke stoje na čvrstim temeljima

Sredinom prošle nedelje objavljeni su rezultati stres testova američke banke, koji su pokazali da američke banke imaju više nego dovoljno kapitala da apsorbuju crne scenarije. Bili smo svedoci i prvog obračuna američkih predsedničkih kandidata, gde su se suočili Donald Tramp i Džo Bajden.

*uključujući dividende konvertovane u EUR.

Izvor: Bloomberg

Sredinom nedelje vlasnici hartija od vrednosti američkih banaka rado su čitali rezultate Fed-ovog godišnjeg stres testa, koji je pokazao da sve banke učesnice ukupno 31, mogu da izdrže bilo kakva veća tržišna previranja. Ispostavilo se da banke imaju dovoljno kapitala da se izbore sa mixom potencijalnih opasnosti kada nezaposlenost u SAD poraste na 10 %, komercijalne cene nekretnina padnu za 40 %, a cene akcija 55 %. U petak ujutru po američkom vremenu, Biro za ekonomsku analizu objavio je dugo očekivani Majski indeks cena lične potrošnje (PCE) koji Federalne rezerve SAD prate kao jedan od ključnih pokazatelja u borbi protiv inflacije. Na mesečnom nivou, stopa PCE ostala je nepromenjena, dok je osnovna stopa PCE (ne računajući uticaj hrane i energije) bila 2,6 % na godišnjem nivou, u skladu sa očekivanjima analitičara.

Predsednički obračun demokratskog predsednika Džoa Bajdena i njegovog republikanskog prethodnika Donalda Trampa u četvrtak završen je razočaranim licima pristalica Demokrata. Donald Tramp je dobro iskoristio osrednji i neubedljiv učinak svog rivala. Naime, Bajden nije uspeo da dokaže da ima dovoljno energije i kondicije za naredni mandat. U istraživanju javnog mnjenja CNN-a, 67% ispitanika pripisalo je bolji učinak Trampu, koji je istakao najbolju ekonomiju u istoriji Sjedinjenih Država, ideal bez ratova i efikasnu borbu protiv pandemije kovida tokom njegove vladavine. Bajden je svoj uspeh pripisao tome što je bio jedini predsednik pod kojim u inostranstvu nije stradao nijedan američki vojnik, a Tramp tome što on sam nije započeo nijedan rat. Prve analize pripisuju pobedu Trampu, ali prema mišljenju analitičara, Bajdenov slab nastup izaziva ozbiljne strahove u vezi sa novembarskim izborima.

Na evropskom tlu, indeks STOXX 600 je prošle nedelje završio za 0,69 % niže. Francuske akcije (INDEKS CAC 40; -1,96 %).Padu su najviše doprinele francuske akcije (indeks CAC 40; -1,96%) zbog povećane političke neizvesnosti u Francuskoj nakon raspisivanja prevremenih izbora od strane predsednika Emanuela Makrona. Strahovanje da će novo političko rukovodstvo imati manje fiskalne discipline dovelo je do povećanja potrebnog prinosa na francuske državne obveznice. U međuvremenu, inflacija u Francuskoj je u junu donekle usporila (godišnja stopa rasta bila je 2,6% u junu i 2,5% u maju), što je pozitivna vest za (prema nekima već otpisanim) francuskog predsednika Makrona. U Nemačkoj je nezaposlenost porasla na 6%, što je najviši nivo u poslednje tri godine. Nemačku takođe muči neočekivano pogoršanje poslovnog poverenja, dok su istovremeno, uprkos ulozi domaćina Evropskog fudbalskog prvenstva, potrošači izrazili veću spremnost da štede.

Na japanskom tlu, indeks akcija Topiksa ostvario je dobitak od 2,12%. Tome je pomogla istorijska slabost jena, koja nastavlja da duva vetar u jedra izvoznika. Uprkos očekivanjima da će vlasti ponovo intervenisati kako bi zaustavile strmoglav pad jena, ostala je samo verbalna intervencija. Ministar finansija Schunichi Suzuki naglasio je da su prekomerne fluktuacije na valutnom tržištu nepoželjne. Očekuje se da će novi pogled na deviznu politiku doneti novi šef diplomatije za deviznu politiku Arsuši Mimura.

Autor članka
Ven Florjančič
Finansijski analitičar
NLB Skladi, Tivolska cesta 48, 1000 Ljubljana