Evropska centralna banka smanjuje kamatnu stopu, sve oči su uprte u FED

Optimizam u tehnološkom sektoru i smanjenje kamatnih stopa Evropske centralne banke podržali su opšti oporavak tržišta akcija prošle nedelje, dok je cena zlata dostigla rekordne nivoe.

*uključujući dividende konvertovane u evrima.

Izvor: Bloomberg

Tržišta akcija su prošle nedelje zabeležila značajan porast, uglavnom se oporavljajući od gubitaka početkom meseca zbog kojih je S&P 500 pretrpeo najgori sedmični pad od marta 2023. Cene akcija su povećane uglavnom obnovljenim poverenjem u tehnološke akcije, zahvaljujući optimističnim predviđanjima generalnog direktora Nvidije Jensena Huanga o potražnji za njihovim Blackwell  čipovima na tehnološkoj konferenciji Goldman Sachs-a. Akcije kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom posebno su pogodovale pozitivnim izjavama, što je dovelo do toga da Nasdaq indeks tehnoloških akcija dobije skoro 6% u vrednosti tokom protekle nedelje, dok je osnovni indeks američkih akcija S&P 500 porastao za dobrih 4% da bi skoro dostigao rekordnu visinu u julu. Evropski berzanski indeks STOXX Europe 600 završio je nedelju u porastu od 1,9%, a rast vrednosti evropskih akcija podstaknut je i smanjenjem kamatne stope Evropske centralne banke (ECB).

Cena zlata dostigla novi rekord na $2,583 po unci. Investitori željno iščekuju američke Federalne rezerve (Fed) da ove nedelje smanje referentnu kamatnu stopu po prvi put u više od četiri godine. Rast potražnje za zlatom rezultat je ublažavanja monetarne politike od strane centralnih banaka i pribegavanja investitora sigurnim investicijama zbog globalnih geopolitičkih sukoba. Sa druge strane, potražnja za energijom sve više i više opada, a cena sirove nafte Brent pala je ispod 70 dolara po barelu prošle nedelje po prvi put od 2023. godine. Međutim, uragan Fransin, koji je izazvao gašenje velikog dela proizvodnje u SAD, sprečio je veći pad cene, pa je kao rezultat toga cena nafte završila nedelju sa rastom od 0,8 %.Cena sirove nafte je u ovom kvartalu pala za skoro petinu, uglavnom zbog zabrinutosti da usporavanje rasta u dve najveće ekonomije, SAD i Kine, smanjuje potražnju za energijom usred prevelike ponude nafte.

ECB je smanjila referentnu kamatnu stopu po drugi put ove godine, ovaj put za četvrtinu procentnog poena na 3,5%, što je bilo u skladu sa očekivanjima učesnika na tržištu. Pad je usledio nakon znakova sporog ekonomskog rasta i umerene inflacije u evrozoni. Inflacija se približava cilju od 2%, dok se ekonomski rast u Evropi ponovo usporava nakon kratkog oporavka početkom godine, jer proizvodni sektor i dalje pati od visokih troškova energije i slabe potražnje izvan eurozone. Predsednica ECB Christine Lagarde naglasila je da bi ECB mogla razmotriti dalje smanjenje kamatnih stopa na svom sledećem sastanku u oktobru ako dođe do velikog ekonomskog pada, ali je sklona smanjenju tek u decembru.

Međutim, nemački proizvođači automobila tonu u sve dublju krizu zbog teškog ekonomskog okruženja. Prema Volkswagenu, BMV se takođe našao u nevolji ovog puta, otkrivajući da će morati da povuče 1,5 miliona vozila zbog kvarova na kočionim sistemima koje isporučuje Continental AG, što je kompaniju koštalo skoro milijardu evra. Kupci su počeli da prijavljuju probleme sa kočnicama već u junu 2022. godine, ali pre samo mesec dana BMW je shvatio obim problema. Pored problema sa kočnicama, BMV se suočava sa manjom potražnjom za automobilima u Kini i za motociklima na svojim ključnim tržištima, što ih  je primoralo da smanje svoje prognoze za buduće prihode i profitabilnost. Opoziv takođe predstavlja veliki udarac za Continental, koji se već suočava sa velikim restrukturiranjem koje je smanjilo 7,000 radnih mesta. Pored toga, kompanija je pod istragom zbog sumnje na kartele i kažnjena je sa 100 miliona evra u aprilu zbog učešća u skandalu sa emisijama dizela. Continental takođe isporučuje kočione sisteme drugim proizvođačima, ali je rekao da je problem specifičan za BMV vozila. Kao rezultat toga, BMV-ova cena akcija je pala za 6,2% u protekloj nedelji, dok je udeo Continentala izgubio 8,5% svoje vrednosti.

Nasuprot tome, španski modni gigant Inditex prkosi oslabljenoj potrošnji evropskog potrošača. Kompanija, poznata po brendu Zara, ostvarila je rast od 10 % u prvih šest meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine, ostvarivši rekordnu prodaju od 18 milijardi evra. Dobit u prvoj polovini godine iznosila je 2,8 milijardi evra i premašila je očekivanja investitora. Cena akcija kompanije porasla je za 8,1% u protekloj nedelji i dostigla najviši nivo u istoriji.

Autor članka
Jure Štimac
Portfolio menadžer
NLB Skladi, Tivolska cesta 48, 1000 Ljubljana